Удружење "Воћар" Карбулово

Општи подаци о селу Карбулову

Село Карбулово налази се на око 2 km северно од пута Неготин – Зајечар и око 11 km западно од Неготина. Смештено је близу Јасеничке реке, мањим делом са десне, а већим са леве стране Селиштанског потока и са обе стране његове леве безимене притоке. Простире се у висинском распону од 170 до 250 м надморске висине. Сеоски атар захвата површину од 21,35 km2. У западном делу атарa је пространа заталасана површ са долинама Јасеничке реке и краћих водотокова који се уливају у Јасеничку и Чубарску реку, а у источном делу рељефно узвишење са највишом тачком на Шанчевима (293 м надморске висине).

Најстарији помен села Карбулова датира из 1586. године, када је у (турском) попису Видинског санџака забележено под именом Карбуловце. У периоду аустријске окупације (1718-1739) Карбулово се помиње под називима Karbolova и Карбалова. После припајања Неготинске Крајине Кнежевини Србији (1833) усталио се данашњи облик назива села – Карбулово.

Према народном предању Карбулово су засновали досељеници са Косова и Метохије и у току своје историје најмање два пута је мењало своју локацију о чему сведоче топоними Селиште и Старо Село. На данашње место село је премештено средином 18. века.

Свој популацијски максимум доживљава пред Први светрски рат, када је у селу живело преко 200 домаћинстава и преко 1000 становника. По попису из 2002. године Карбулово има 520 становника.

Сточарски и сточарско-ратарски карактер пољопривреде Карбулова значајно је измењен успоном виноградарства у другој половини 19. века, а затим постепеним развојем воћарства, које крајем 20. и почетком 21. века доживљава велики процват и постаје заштитни знак Карбулова.

Шанчеви на истоименом локалитету у сеоском атару сведоче о српско-турским ратовима (1876-1878), а споменик у центру села о трагичној судбини народа у Балканским и Првом светском рату (1912-1918). Село има Дом културе, четворогодишњу основну школу, амбуланту, месну канцеларију, савремену дигиталну телефонску централу и стадион фудбалског клуба Младост, који је и једини организовани облик окупљања млађе генерације.

Од 2006. године у селу постоји удружење воћара.  И поред најразвијенијег воћарства, пољопривреда Карбулова још увек има „сваштарски“ карактер.

ВОЋАРСТВО У КАРБУЛОВУ

Све до краја 19. века, као и у свим деловима Србије, најзначајнија воћарска култура у Карбулову била је шљива.

После доспећа филоксере у Неготинску Крајину и наношења великих штета на виноградима, појавила се потреба за обуком кадра за производњу садног материјала винове лозе на нов начин (калемљење на америчку лозу). Указом Краља Александра Обреновића, на имању манастира Буково, 1891. године, отвара се Школа за винодеље и воћаре. У овој школи се као калемари ангажују многи мештани Карбулова и тиме се отвара ново поглавље у историји карбуловске пољопривреде. Искуства стечена у расаднику ове школе карбуловски калемари доносе у своје село што доводи до постепеног развоја воћарства. Већ средином 20. века Карбулово је препознато као село са најразвијенијим воћарством на целој територији Неготинске Крајине и Кључа. У том периоду карбуловска крушка јесенка (водењара, јерибасма) завршава на пијацама Београда, а свој пут проналази чак и до Сарајева и Ријеке. Јабука је у то време култура мањег значаја.

Ангажовање карбуловских калемара у расадницима у Зајечару и околини Београда (Обреновац, Болеч, Гроцка...), као и укључивање појединаца у производњу садног материјала, доприноси стицању нових искустава и погледа на воћарску производњу. Последње две деценије двадесетог века обележене су подизањем модерних густих засада јабуке на вегетативним подлогама средње и мале бујности (ММ 106, М 26, М9), увођењем новијих сорти (ајдаред, јонаголд, муцу, мелроз, глостер, старкримсон...) и прелазак на нове узгојне форме стабала (палмета, вретенасти жбун, витко вретено). У истом периоду у Карбулову се подижу и значајне површине под шљивом и бресквом. У првим годинама 21. века наступа талас наглог ширења површина под јабуком. Поред ајдареда који је заузео апсолутни примат, у производњу се уводе и неке, до тада, слабо заступљене сорте (чадел, грени смит, велспар, ред чиф, шејов сејанац и клонови златног делишеса – аувилспар, клон Б, раиндерс). Последњих година чине се и први кораци у озбиљнијем приступу наводњавању – у неке засаде се уводи систем кап по кап са перспективом даљег ширења ове праксе. Мањи број воћара у експерименталним размерама у производњу уводи и најмодерније сорте (бребурн, пинк леди, топаз, флорина...).

У јануару месецу 2006. године, после изузетно виосоког рода јабуке у 2005 години, покренута је иницијатива да се формира удружење воћара. Оснивачка скупштина је одржана 16. јануара 2006. године, а удружењу је дат назив „ВОЋАР“ Карбулово. Све до ове године, због разноразних околности, карбуловско удружење воћара није спроводило значајније активности. Организовање манифестације „Дани јабуке – Карбулово 2009“ је прва већа акција овог удружења.

Манифестацију „Дани јабуке – Карбулово 2009“ карбуловски воћари дочекују са преко 1000 тона лагероване јабуке од рода 2009. године и јако неповољном ситуацијом на тржишту. Продор карбуловске јабуке на тржишта изван локалних и регионалних оквира ови вредни људи би, свакако, дочекали са великим олакшањем. И у наредним годинама, пласман ће бити горући проблем, поготову ако се узму у обзир и млади засади који још нису ступили у пуну родност. Решавање овог проблема је, свакако,  кључно питање за карбуловско удружење воћара, а карбуловски воћари верују да ће „Дани јабуке – Карбулово 2009“ томе дату допринос.

Аутор текста: Славољуб Станковић

ПРОИЗВОЂАЧИ ЈАБУКЕ - ЧЛАНОВИ УДРУЖЕЊА  „ВОЋАР“ КАРБУЛОВО

************************************************************************
Радојица Милановић

Под јабуком у пуном роду има 3,30 ha са 3500 стабала (ајдаред, муцу, јонаголд на вегетативној подлози ММ 106) и 0,60 ha са 1400 стабала младог засада (аувилспар, велспар, грени смит на вегетативним подлогама М 9 и М 26).

Род у 2009.  години: око 185 тона.

019 552 914            064 430 48 90

***********************************************************************

Горан Спасић

У пуном роду под јабуком има 2 ha са 2200 стабала (ајдаред, златни делишес, муцу, јонаголд, грени смит на вегетативним подлогама ММ 106 и М 9) и 1,80 ha са 3200 стабала младог засада (ајдаред, златни делишес – клон Б, муцу, јонаголд, грени смит, старкримсон на вегетативној подлози М 9).

Род у 2009. години: око 160 тона.

019 552 840            064 250 59 39
************************************************************************
Славољуб Јовић

Под јабуком у пуном роду има 2,50 ha са 4.000 стабала (ајдаред, чадел, муцу, златни делишес, ричаред на подлогама ММ 106, М 26 и М 9) и 1 hа младог засада са 1.400 стабала на подлози ММ 106.

Род у 2009. години: око 100 тона.

019 542 841            064 836 23 59
************************************************************************
Живојин Станковић

У пуном роду има 2 ha јабуке са 2.400 стабала (ајдаред, златни делишес, велспар, чадел, муцу, јонаголд на подлогама ММ 106 и М 26)) и 0,65 ha младог засада са 1.000 стабала (ајдаред, златни делишес, грени смит, чадел, муцу, велспар на подлози ММ 106).

Род у 2009. години: око 90 тона.

019 552 944            063 80 80 474
************************************************************************
Радомир Станковић

Има 1,50 ha засада јабуке са  око 1.700 стабала у пуном роду ( ајдаред, златни делишес, јонаголд, муцу, грени смит на вегетативним подлогама ММ 106, ММ 111 и М 9).

Род у 2009. години: око 65 тона.

019 552 843              064 44 65 003              srstankovic@eunet.rs
************************************************************************
Славољуб Лекић

Под јабуком у пуном роду има 1,70 ha са 2.000  стабала (ајдаред, муцу, јонаголд, златни делишес на вегетативној подлози ММ 106) и 3 ha младог засада са 3.500 стабала (аувилспар, чадел, јонаголд, шејов сејанац, грени смит, муцу на вегетативној подлози М 26).

Род у 2009. години: око 62 тоне.

019 552 888            064 20 79 021            farmalekic@gmail.com
************************************************************************
Дејан Јосимовић

Под јабуком у пуном роду има 2,20 ha са 2500 стабала (ајдаред, златни делишес, чадел, грени смит, муцу на сејанцу дивље јабуке и вегетативној подлози ММ 106) и 0,50 ha младог засада са 700 стабала (исти сортимента на подлози М 26).

Род у 2009. години: око 45 тона.

019 552 871            064 429 44 78   
************************************************************************
Љубиша Савић

У пуном роду под јабуком има 1 ha са око 1.000 стабала (ајдаред, јонаголд, муцу, златни делишес, чадел на вегетативним подлогама ММ 106 и М 26) 1,30 ha младог засада са 1.619 стабала (ајдаред, грени смит, јонаголд, аувилспар, раиндерс, велспар, муцу, чадел, ред чиф на подлози М 26).

Род у 2009. години: око 43 тоне.

019 552 926            064 1937 131
************************************************************************
Миломир Аћимовић

Под јабуком има 2 ha у 4. години од садње са 4. 000 стабала (ајдаред, аувилспар, гени смит,чадел, старкинг, шуматовка на подлози ММ 106) и 0,50 ha младог засада (сличног сортимента). Поред јабуке производи и крушку (калуђерка) и садни материјал воћака и винове лозе.

Род јабуке у 2009. години: око 40 тона.

019 552 800            069 434 28 82
************************************************************************
Добривоје Михајловић

Има 1 ha јабуке у пуном роду са 1100 стабала (ајдаред, аувилспар, грени смит, чадел, муцу, јонаголд на подлогама ММ 106 и М 26) и 0,30 ha младог засада са 250 стабала (ајдаред, чадел, аувилспар, грени смит на подлози М 29). Поред производње јабуке бави се и производњом садног материјала воћака.

Род јабуке у 2009. години: око 30 тона.

019 552 915            064 21 85 470
************************************************************************
Добривоје Савић

У пуном роду има 0,40 ha са 420 стабала (ајдаред, аувилспар, грени смит, глостер на подлози ММ 106) и 1,30 ha младог засада са 1600 стабала (ајдаред, ред чиф, златни делишес – клон Б, јонагоред).

Род у 2009. години: око 23 тоне.

019 552 955            064 90 25 993
************************************************************************
Слађан Станковић

У пуном роду под јабуком има 0,90 ha са 600 стабала (ајдаред, јонаголд, старкримсон, муцу на ММ 106) и 0,50 ha младог засада са 450 стабала (ајдаред, велспар, златни делишес, грени смит, јонаголд, муцу на ММ 106).

Род у 2009. години: око 23 тонe.

019 552 892            064 54 72 596            063 81 83 769
************************************************************************
Слободан Јоцић

Под јабуком има 0,60 ha са 500 стабала у пуном роду (ајдаред, јонаголд, мелроз, глостер на подлози ММ 106) и 0,30 ha младог засада са 300 стабала (ајдаред, јонаголд, старкримсон на подлози ММ 106).

Род у 2009. години: око 20 тона.

019 552 815               063 74 08 594
************************************************************************
Мирољуб Станисављевић

Има 0,50 ha засада јабуке у пуном роду са 400 стабала (ајдаред, јонаголд, муцу, златни делишес на подлози ММ 106).

Род у 2009. години: око 20 тона.

019 552 878            064 255 23 48
************************************************************************
Зоран Бенић

Под јабуком има 0,20 ha у пуном роду са око 200 стабала (ајдаред, златни делишес, јонатан на вегетативној подлози ММ 106).

Род у 2009. години: 10 тона.

019 552 847            063 122 52 11            zbenic@hotmail.com
************************************************************************
Десимир Стевић

Има 1 ha јабуке у пуном роду са око 700 стабала (ајдаред, златни делишес, црвени делишес, мелроз на подлогама ММ 106 и М 26).

Род у 2009 години: 10 тона.

019 552 829
************************************************************************